О књизи: 2016 / „...На скретању је први тешки талас ударио у страну – предзнак других удара. Постава је тупо одговорила, а барка је задрхтала као струна. Онда је једрење запуцкетало док је, вођен хладним репним ветром који је добио свежину, барка јурила у Наирн. Таласи су већ били у равни са бедемом, а ми смо морали да се привеземо у војну луку, одакле је тек кренуо стари бојни брод, у пратњи два чамца разарача, у светлуцању чамчевских цеви. Таква олуја није необична за ратни брод. Сигурно је један од ревних адмирала одавно желео да изведе вежбе у олуји. И сиви брод, налик на џиновско гвожђе, почео је својим моћним сандуком да разбија окно за окном, обавијен облацима спреја, све док се његова тешка силуета није растворила у покрову кише постао би другачији - рањен, црн од чађи битке, са откинутим оклопним плочама и паљбом по целој палуби…»